Priče o Partizanu – POP 40

POP 40 - Četvrta „dupla kruna“

Početak decenije u kojoj je Partizan dominirao u domaćim takmičenjima označila je sezona 2001/02 i povratak Duška Vujoševića na mesto trenera.

Sve je počelo u aprilu 2002. pobedom protiv Budućnosti u finalu Kupa, ali ono što je armija crno-belih navijača čekala još od 1997. godine, bio je povratak trofeja šampiona države u klupske vitrine. Posle eliminacije Crvene zvezde (2-0 u četvrtfinalnoj seriji) i FMP Železnika (3-1 u polufinalu – uz dramu u četvrtom meču, kada je Miloš Vujanić trojkom sa devet metara doneo produžetak u kome su crno-beli trijumfovali), čekalo se finalne protiv trostrukog uzastopnog šampiona, podgoričke Budućnosti.

U finalu je viđen klasičan „nokaut u tri runde“, od kojih je prva, igrana u Podgorici, bila najneizvesnija. Domaćin je prvu četvrtinu dobio sa 16 poena razlike i činilo se da će se ponoviti podgorička finala iz prethodnih sezona. Ipak, do poluvremena, sjajnom odbranom (samo osam primljenih poena za 10 minuta), Partizan je preokrenuo na 44:42. Vlado Šćepanović je uz standardno dobar poenterski učinak svoju igru podredio timu, neke od ključnih poena je postigao Nenad Čanak, kapiten Veselin Petrović je bio odličan, kao lav se borio Đuro Ostojić, Jovo Stanojević je imao stoprocentni učinak u šutu iz igre, a svoju „ekstra-rolu“ odigrao je drugi plej Vule Avdalović. U dramatičnoj završnici igrač odluke bio je Stevan Nađfeji (dugo se vraćao iz povrede i gotovo celu sezonu je presedeo na klupi), koji je pogodio odlučujući šut za pobedu 85:84. „Led“ je bio probijen. Drugi meč u „Morači“ dobijen je lakše od uvodnog (74:66), uz sjajnu podršku Partizanovih navijača, koji su činili skoro polovinu od preko 5.000 gledalaca.

„Pionir“ je čekao titulu. Sat vremena pre početka treće utakmice odigrane 6. juna u Beogradu, dvorana je bila krcata, a najbolja košarkaška publika u Evropi iščekivala je slavlje. „Vasionske“ trojke Vujanića i Petrovića, zakucavanja Stanojevića, sjajna partija celog Vujoševićevog tima otklonili su neizvesnost već na startu. Trijumf od 104:80, uz gromoglasnu pesmu 7.000 duša, doneo je veliko slavlje zbog devete titule prvaka i četvrte „duple krune“ u istoriji kluba.